Žaštita bilja

U prvi plan se stavlja preventiva, izbor pravilnog modela proizvodnje i pridržavanje higijenskih propisa.
U organskoj proizvodnji dozvoljene su određene minimalne zaraze biljaka koje ne ugrožavaju uspešnost proizvodnje.
U organskoj proizvodnji koristi se termin solidna zaštita bilja.

Metode zaštite
a) Preventivne:
- Agrotehničke: izbor parcele, izbor otporne sorte, obrada zemljišta, određivanje sklopa biljaka, đubrenje, plodored, poštivanje setvenih rokova, uspostavljanje cvetnih pojaseva, združivanje useva i dr.
- Higijenske: zdrav sadni materijal i seme, higijena zemljišta, higijenski ispravna voda za zalivanje, sakupljanje i uništavanje zaraženih delova biljaka, dezinfekcija oruđa i alata i sl.

Cvetni zaštitni pojas
Postavlja se duž dve strane polja sa žitaricama.
- Obezbeđuje stanište (životni prostor, hranu...) za mnoge korisne vrste
- Štiti ugrožene vrste (ptice, insekti, sisari...)
- Pruža sredinu za organizme koji mogu biti alternativni prouzrokovači bolesti (umesto da se hrane na kulturi, hrane se na biljkama zaštitnog pojasa)

Zaštitni pojas se obično pravi od mešavine jednogodišnjih biljaka koje cvetaju. Seje se oko polja ili u kulturu na svakih 50-100 m. Pojas u cvetu sa puno nektara privlači insekte, a oni ptice. Pojas mora biti stalno u cvatu, zato se seje mešavina cveća (kamilica, neven, maslačak, facelija).

Združivanje useva
Neki usevi se međusobno štite od raznih bolesti i štetočina. Najočigledniji primer je združivanje luka i mrkve. Luk svojim mirisom iz eteričnih ulja tera mrkvinu muvu, a mrkva svojim mirisom tera lukovu muvu.
Biljke dobri i loši susedi:
Pasulj: Poželjni susedi: krastavac, bosiljak, kupus, keleraba, salata
Nepoželjni susedi: crni luk, praziluk, beli luk, grašak
Krompir: Poželjni susedi: keleraba, ren, spanać
Nepoželjni susedi: grašak, kupus, celer, paradajz.

prethodna strana naredna strana